Đorđe Balašević - Jedan od onih života

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…

Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće…
I onda će znati…

Dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupale njene ambicije…
Uzdahnuće, predosećam?
Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi…

Biće sama, nadam se?

Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina…
Da…

I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo…
Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…
Štedeći se…
Učeći se kako ću najbolje voleti nju…

Kada je konačno na em...

----------------------------------------

Što te nema

Aleksa Šantić               pjeva       Jadranka Stojaković

Kad na mlado poljsko cv'jeće
    Biser niže ponoć nijema,
Kroz grudi mi želja l'jeće:
    "Što te nema, što te nema?"

Kad mi sanak pokoj dade
    I duša se miru sprema,
Kroz srce se glasak krade:
    "Što te nema, što te nema?"

Vedri istok kad zarudi
    U trepetu od alema,
I tad duša pjesmu budi:
    "Što te nema, što te nema?"

I u času bujne sreće
    I kad tuga uzdah sprema,
Moja ljubav pjesmu kreće:
    "Što te nema, što te nema"...

---------------------------------------- 

Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš

Bijelo Dugme

Sve će to o mila moja
prekriti ružmarin, snjegovi i šaš
i dvije će pokisle ptice
sa tvoga oka prhnuti na jug
nijedna suza, nimalo volje.
nijedna slutnja ni glas a moglo je bolje.

Reći ćeš malo je tužno
a on je bio kopile i jad
i stat ćemo goli i sami
pred ovo ledeno nebo u mrak
miriše pelin pusto polje
ocvale ruže i med a moglo je bolje.

 
Gdje, pokaži mi gdje
kad tužne sudba ne voli
i čime od svijeta da se braniš
kao ruža sa dva smiješna trna ili snom
uzalud, uzalud, sve je protiv nas.

----------------------------------------

Nevena

Đorđe Balašević

Sale Nađ je umro u snu...
Dan se taman zasiveo...
I ne znam šta je sumnjivo tu...
Jer u snu je i živeo...
Kažu da je slutio kraj...
Tobož, nije navio sat...
Pa sad, znao je da gubi taj rat...
Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja

Sveštenik je gunđao psalm...
Ko za kaznu naučen stih...
Pred kapelom nobles i šljam...
Iz istog puka Poraženih...
Srećom, nije imao šta...
Pošto ne bi imao kom...
Arčio je život po svom...
Testament? Tek skica na kutijici šibica

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

Sale Nađ je umro u snu...
Slutim da je snivao Srem?
Onaj bunar studen pri dnu...
I šarom loze zasenčen trem...
Slutim da je snivao Nju...
Čije ime sam gospod zna?
I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo?

Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam
I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice
Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice

----------------------------------------


Ankica

 
Đorđe Balašević


Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih
Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje

Drugari u frci, svi su dužni k'о Grci... Krupnih predloga par
Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar
Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren
Neki plešući mantil? Ne... nije njen
A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje

Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank
I tako... stara garda iz kvarta još se loži na fank
I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu?
Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju
A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut
Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san
Da ne primete tamo da sam odsutan?
A nad Novim Sadom primirje
Prolazi još jedan dan bez nje

----------------------------------------

 


Napot hoztam csillagot  -  Donio sam sunce, i zvijezdu   -  Omega



Azott köpenyet kölcsön adta rám az éj
Rongyra nyilt cipöm , amig birtam vitt feléd
Éjszakák sürüjén, vágtam át
A fényes izzo nap tüzét, arcomon hordtam szét
Gyöngyház szinü tengeren
Könnyü csónak szállt velem
Most újra, újra itt vagyok


Napot hoztam csillagot

Drága kö, a vizbe hult a mélybe elveszett
A bársony megfakult
ezüst tükör megrepedt
Szélvihar szórta szét a pénzemet
Kopott bádog poharam, vegül koldus vette meg
Minden kincsem oda let
Nem hozhattam mást neked

Napot hoztam csillagot

Nézd a két kezem, nézd csak hogy ragyog!

Donio sam sunce, i zvijezdu   -    Omega

Mokru kabanicu mi je pozajmila noc,
A pocjepana cipela me je nosila prema tebi dok je mogla,
Preko gustih crnih noci sam se probijao,
A vrelinu sunca sam dijelio sa mog lica
Na moru biserne boje,
Lak' camac me je nosio ,
Sada sam ponovo , ponovo tu,

Donio sam sunce i zvijezdu
Dragi kamen je u vodu pao, i nestao
Somot je izgubio boju,
A srebrno ogledalo se polomilo
Vjetar je razbacao moj novac
Moju casu od bakra na kraju je prosijak kupio
Svo moje blago, je nestalo
I nisam mogao drugo da ti donesem

Sunce sam donio i zvijezdu,

Pogledaj moje ruke, pogledaj kako sijaju.

----------------------------------------

Gdje nestaje Zvijezda.....   -   Hova tünik el a csillag...    Kovács Kati

Gdje nestaje Zvijezda sa neba zakasnjelog ljeta..?

Gdje nestaje život iz srca čovjeka?

Skrenula si sa puta ,

Nevjerni prijatelju moj.

Ne dolaziš više

Kako su se mjenjale godine

Nisi postala veselija

Kako se okretala svijetlost

Tako su se produžavale sjenke

Posljednje veče.

Kad si me gledala,

Možda si se opraštala.

Na kraju grada u bašti,

tužni lijepi jablani

čuvaće pokidane snove-

Gdje nestaje Zvijezda sa neba zakasnjelog ljeta..?

Drzim hladne kamenčiće u ruci i

u meni zaboli..(zacvili.)

što je otišao jedan nevjerni prijatelj....

Na kraju grada u bašti,

tužni lijepi jablani

čuvaće pokidane snove.

Držim hladne kamenčiće u ruci i

u meni zaboli..(zacvili.)

što je otisao jedan nevjerni prijatelj....

----------------------------------------

Nedostaje mi naša ljubav  - Đordje Balašević

Na jastuku... Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik

Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...

Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha

Koja strepi i od mirnih obronaka sna...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...

Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...

Ja znam da vreme ne voli heroje... I da je svaki hram ukaljalo...

Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...

Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...

I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...

Al uspevam da još jednom odolim da prošapućem da te noćas ruski volim...

Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... A bez nje ovaj kurjak menja ćud...

Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...

Ja znam da vreme svemu menja boje... I da je silan sjaj pomračilo...

Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...

Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...

I tad sam svoj... Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični harlekin...

Ponekad još... Suza razmaže tintu... I ko domina padne zid u lavirintu...

Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...

Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje uz moje vene puže stud...

Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...

Ja znam da vreme uvek uzme svoje... I ne znam što bi nas poštedelo?

Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije vredelo...

---------------------------------------- 

Varlak   -   Čekam te          Kovacs Kati

Ugy mentel el, ugy mentel el, ahogy jottel.

Semmit sem hagytal es felek hogy semmit sem vittel.

Es most itt vagyok es itthagyott hangokat hallgatok.

S megint kerdem

Miert nem hivsz?

Hivlak minden reggel

Miert nem sirsz?

Sirok minden ejjel

Miert nem varsz?

Varlak mindenemmel

Miert vartal

Hivlak ket kezemmel.oho.

De ugy felek hogy csak en hallom hangodat.

Miert hagytal el?

S miert kiser most is hangod?

Miert hagytal el?

S miert nem erinti ujam az arcod ?

Es most ittvagyok

Es szedulten egyedul ballagok

S megint kerdem

Miert nem hivsz?

Hivlak minden reggel

Miert nem sirsz?

Sirok minden ejjel

Miert nem varsz?

Varlak mindenemmel

Miert vartal

Hivlak ket kezemmel.oho.

De ugy felek de ugy felek

hogy csak en hallom hangodat.

Miert nem hivsz?

Hivlak minden reggel

Miert nem sirsz?

Sirok minden ejjel

Miert nem varsz?

Varlak mindenemmel

Miert vartal

Hivlak ket kezemmel.oho.

De ugy felek de ugy felek

hogy csak en hallom hangodat.

Varlak   -   Čekam te      Kovacs Kati

Tako si otišla, tako si otišla, kao što si došla

Ništa nisi ostavila, i bojim se ništa nisi ni ponijela.

Sada sam tu, i ostavljene riječi slušam.

I ponovo se pitam

Zašto me ne zoveš?

Zovem te svako jutro

Zašto ne plačeš?

Plačem svako veče.

Zašto me ne čekas?

Čekam te cijelim bićem

Zašto me ne čekas?

Zovem te u naručje.

Ali se bojim samo ja čujem tvoj glas

Zašto si me ostavila?

Zašto me prati tvoj glas?

Zašto si otišla?

I zašto moji prsti ne dodiruju tvoje lice?

I sada sam tu.

I izgubljeno sam koračam.

I ponovo se pitam

Zašto me ne zoveš?

Zovem te svako jutro.

Zašto ne placeš?

Plačem svake noći

Zašto me ne čekaš?

Čekam te cijelim bicem.

Zašto me ne čekaš?

Zovem te u zagrljaj moj.

Ali se bojim

Da samo ja čujem tvoj glas.

Zašto me ne zoveš?

Zovem te svako jutro.

Zašto ne placeš?

Plačem svake noći

Zašto me ne čekaš?

Čekam te cijelim bićem

Zašto me ne čekaš?

Zovem te u zagrljaj moj.

Ali se bojim

Da samo ja čujem tvoj glas.

----------------------------------------

Dođi ako te diraju…  -    Gyere el ha bántanak...         Kovacs Kati

Dođi ako te diraju

kad ne nađes svoj mir

kad te stigne trenutak

da te snovi iznevjere

Ako ti treba prijateljska riječ

Mila i utješna

Ne žali sto sam samo ja taj

samo dođi

Dođi ako tvoja zvijezda ne sija tako

visoko, više...

Dođi jer sam ja tu sigurana tačka

u životu tvom,

koja je vjerna i tebe čeka

i tako do nedogled

dođi treba da vjeruješ

dođi..dođi..

Treba prijateljska riječ

jedna dobra utješna

ne žali da samo na mene možes računati

samo dođi

Dođi kada tvoja zvijezda

ne sija tako visoko, više...

Dođi jer ja sam tu

jedna mala sigurna

tačka u životu tvom

koja je vjerna i čeka tebe

i tako do nedogled

Dođi treba da vjeruješ

dođi dođi....

Miert mentel el?  -  Zasto si otisla?    Zalatnay Sarlota

Tegnap feny volt o igen. oh. Oh. Oh oho...

Mara eltunt nincs velem,

Valaki, valaki valaki , valaki. mondja meg  hogy miert, miert, miert mentel el.? 

Oh miert, miert miert mentel el ?

Miert, miert miert mentel el.

Mikor meg szeretnem kell oho mond, mond, mond, miert mentel el?

Hosszu utak veled oh. Oh. Oh. Oho...

Meg hosszabbak nelkuled.

Valaki, valaki, valaki, valaki mondja meg

hogy miert, miert miert mentel el ?

Oho. Miert, miert miert mentel el ?

miert, miert miert mentel el.

mikor meg, meg szeretned kell.

Oho. Mond mond miert, miert miert mentel el ?

Valaki valaki, valaki mondja meg

Hogy  miert, miert miert, miert  mentel el ?

Oho. Miert, miert miert, miert mentel el ?

Miert, miert miert mentel el ?

mikor meg meg szeretned kell.

oho.mond mond, miert, miert miert mentel el ?

Oho. Miert, miert miert mentel el ?

----------------------------------------

Jer kad ostariš   -   Goran Bregović

Jer kad ostariš,
niko ne kuca na tvoja vrata
ni potok s ribama od srebra
ni mlado ždrijebe vlažnog oka
ni jabuka u cvatu, niko

Samo ja kad ostariš
kao oblak u tvojoj kafi
doći cu u krombi kaputu
i ćuću kad ti se moje ime omakne
i krene, polako sama od sebe
posljednja suza za mene

Jedan za drugim vozovi polako prolaze
kao i obično stavit čes karcune u prozore
čini mi se da mjesec ramazana počinje
ooooooo, pomalo je tužno
kada ostariš

----------------------------------------

Bezdan   -   Đorđe Balašević

Nema me više u tvojim molitvama,

Više me putem ne prate.

A noć mi preti, ponoć i pusta tama,

Kad me samo dohvate...

Više me ne voliš,

Kad se vraćam nisi budna.

Ne goriš,

Gasne naša zvezda čudna,

Lažna srebrna stvar...

Daleko putujem,

Vetar nudi neke rime?

Kupujem...

Pristaju uz tvoje ime

Dva-tri stiha na dar...

Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,

Brine me koga pominješ.

I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,

Kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,

To se uvek drugom desi?

Govoriš,

Ali više ne znam gde si,

Da li Neko to zna?

Šta sam uradio?

Kakva tužna humoreska...

Gradio

Ispod gradova od peska

Dubok bezdan bez dna...